Podbacile su sve paše ove godine, pa će pčelarima u Srbiji biti potreban
ogroman novac da prehrane pčele preko zime i sačuvaju ih, kaže
predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.U majskim poplavama nastradale su 1.683 košnice, a ukupna šteta zbog
uništenja pčelinjih društava i gubitka prinosa bagremovog meda iznosi
više od 20 miliona evra, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih
organizacija Srbije (SPOS), Rodoljub Živadinović, piše Tanjug 27. jula
2014. godine.
"Direktna šteta zbog uništenja pčelinjih društava iznosi oko 300.000 evra a štetu na poplavljenoj opremi i repromaterijalu bukvalno je nemoguće obračunati, jer je ogromna", kazao je Živadinović.
Takođe, Izvršni odbor SPOS-a je vremensku nepogodu ovog proleća proglasio elementarnom nepogodom u srpskom pčelarstvu, dodao je on.
Kako je objasnio, zbog loših vremenskih prilika prinos sa bagremove paše je, ne samo u potpunosti izostao, nego pčele na mnogim lokacijama nisu imale dovoljno unosa ni za preživljavanje, pa su zabeležena čak i uginuća pčela od gladi usred bagremove paše.
Pčele su stradale u 1.301 košnici od vode, zbog poplavljenosti, naveo je Živadinović, pozivajući se na zvanične podatke od pčelara i opštinske zapisnike o šteti.
"Mnogi se nisu prijavili, jer su štetu nadoknadili na drugi način", kazao je on, napomenjući da su konačni podaci SPOS-a o šteti prosleđeni i Ministarstvu poljoprivrede. Živadinović je podsetio da članovi SPOS-a imaju više od 440.000 pčelinjih zajednica.
Prema njegovim rečima, podbacile su i sve naredne paše (lipova, livadska...), sem suncokretove, koja je bila nešto ispodprosečna, ali mali broj pčelara "seli" na ovu pašu iz ekonomskih razloga.
"Trenutno stanje u košnicama je katastrofalno - hrane za zimu nema, i potrebno je da pčelari ulože ogromnu sumu novca kako bi nahranili pčele veštačkom hranom i sačuvali ih", upozorio je Živadinović.
Na pitanje šta bi država mogla hitno da uradi da pomogne pčelarima, Živadinović je rekao da Ministarstvo treba što pre da isplati već planirane subvencije pčelarima za 2014. godinu, kako bi pčelari mogli da prihrane pčele i spasu ih od gladi u celoj Srbiji, jer prihoda ove godine nema a troškovi u ovakvim godinama su drastično veći, nego u godinama kada prinosa ima.
"Država zatim treba da nam pomogne da se veterinarska zaštita pčela i prateći zakonski propisi usklade sa efikasnijom, operativnijom i jeftinijom, po modelu iz EU", naveo je on.
Ministarstvo bi, kako je dodao, trebalo da nađe način da se, u ovoj godini elementarne nepogode, pčelarima pomogne sa određenom količinom šećera iz robnih rezervi, da se spasu pčelinje zajednice i očuva njihova snaga za iduću godinu.
Takođe, potrebno je da se što pre objavi u Službenom glasniku najavljeni pravilnik o povraćaju dela sredstava za nabavku pribora i opreme, zarad očuvanja razvojnih potencijala pčelarstva u funkciji rasta izvoza meda narednih godina, smatra sagovornik Tanjuga.
I na kraju, dodaje Živadinović, podsticaji za pčelarstvo u 2015. godini treba da se podignu sa sadašnjih simboličnih 500 dinara, za najmanje 50 odsto.
"Na sve ove načine, Ministarstvo bi očuvalo fond pčela i opet moglo da se iduće godine nada dobrom deviznom prilivu od izvoza. Ako pomoć izostane, neće biti dobro", ocenio je Živadinović.
O razmerama štete svedoči i podatak da su prošle godine na bagremovoj paši članovi SPOS-a prikupili 3.044 tone meda, a ove godine ni 300 tona.
"Direktna šteta zbog uništenja pčelinjih društava iznosi oko 300.000 evra a štetu na poplavljenoj opremi i repromaterijalu bukvalno je nemoguće obračunati, jer je ogromna", kazao je Živadinović.
Takođe, Izvršni odbor SPOS-a je vremensku nepogodu ovog proleća proglasio elementarnom nepogodom u srpskom pčelarstvu, dodao je on.
Kako je objasnio, zbog loših vremenskih prilika prinos sa bagremove paše je, ne samo u potpunosti izostao, nego pčele na mnogim lokacijama nisu imale dovoljno unosa ni za preživljavanje, pa su zabeležena čak i uginuća pčela od gladi usred bagremove paše.
Pčele su stradale u 1.301 košnici od vode, zbog poplavljenosti, naveo je Živadinović, pozivajući se na zvanične podatke od pčelara i opštinske zapisnike o šteti.
"Mnogi se nisu prijavili, jer su štetu nadoknadili na drugi način", kazao je on, napomenjući da su konačni podaci SPOS-a o šteti prosleđeni i Ministarstvu poljoprivrede. Živadinović je podsetio da članovi SPOS-a imaju više od 440.000 pčelinjih zajednica.
Prema njegovim rečima, podbacile su i sve naredne paše (lipova, livadska...), sem suncokretove, koja je bila nešto ispodprosečna, ali mali broj pčelara "seli" na ovu pašu iz ekonomskih razloga.
"Trenutno stanje u košnicama je katastrofalno - hrane za zimu nema, i potrebno je da pčelari ulože ogromnu sumu novca kako bi nahranili pčele veštačkom hranom i sačuvali ih", upozorio je Živadinović.
Na pitanje šta bi država mogla hitno da uradi da pomogne pčelarima, Živadinović je rekao da Ministarstvo treba što pre da isplati već planirane subvencije pčelarima za 2014. godinu, kako bi pčelari mogli da prihrane pčele i spasu ih od gladi u celoj Srbiji, jer prihoda ove godine nema a troškovi u ovakvim godinama su drastično veći, nego u godinama kada prinosa ima.
"Država zatim treba da nam pomogne da se veterinarska zaštita pčela i prateći zakonski propisi usklade sa efikasnijom, operativnijom i jeftinijom, po modelu iz EU", naveo je on.
Ministarstvo bi, kako je dodao, trebalo da nađe način da se, u ovoj godini elementarne nepogode, pčelarima pomogne sa određenom količinom šećera iz robnih rezervi, da se spasu pčelinje zajednice i očuva njihova snaga za iduću godinu.
Takođe, potrebno je da se što pre objavi u Službenom glasniku najavljeni pravilnik o povraćaju dela sredstava za nabavku pribora i opreme, zarad očuvanja razvojnih potencijala pčelarstva u funkciji rasta izvoza meda narednih godina, smatra sagovornik Tanjuga.
I na kraju, dodaje Živadinović, podsticaji za pčelarstvo u 2015. godini treba da se podignu sa sadašnjih simboličnih 500 dinara, za najmanje 50 odsto.
"Na sve ove načine, Ministarstvo bi očuvalo fond pčela i opet moglo da se iduće godine nada dobrom deviznom prilivu od izvoza. Ako pomoć izostane, neće biti dobro", ocenio je Živadinović.
O razmerama štete svedoči i podatak da su prošle godine na bagremovoj paši članovi SPOS-a prikupili 3.044 tone meda, a ove godine ni 300 tona.
Постави коментар