ФУДБАЛ: Звезда финансијски помаже Динаму из Загреба!

Веровали или не, али српски шампион учествује у финансирању првака Хрватске.

Потпуно непојмљиво за све љубитеље фудбала, али у посредном облику ово се заиста дешава. Црвена звезда учествује у финансирању Динама из Загреба, а разлог за то је веома једноставан.
Наиме, добро је позната политика финансијског фер-плеја који је увела УЕФА, али његова сврха није само кажњавати клубове који га крше, већ и награђивање оних који га поштују и послују успешно. Тако на тај начин се средства од казни које плаћају кршиоци преносе на оне који чине исправно.
Због тога је недавно европска кућа фудбала наградила хрватског шампиона са 246.000 евра зато што је пословао у оквирима поменутог финансијског фер-плеја, а на неки посредни начин у тој суми има и новца од казне коју је морао да плати првак Србије због чега је и избацио из европских такмичења.

Сигурно је да од казни које УЕФА даје клубовима који крше ово правило, а познато је да поједини плаћају вишемилионске износе у Ниону могу да скупе сасвим лепу своту од које могу да поделе онима који раде исправно, баш као загребачки тим.

Read more »

Prejaka je Barsa...

Crveno-beli odigrali sasvim solidno tokom većeg dela meča, ali je u odlučujućim trenucima presudilo iskustvo i kvalitet katalonskog velikana – 92:77

     Želja, ogroman motiv, ali i dobro otvaranje utakmice, nisu bili dovoljni da se napravi senzacija u Blaugrani. Košarkaši Crvene zvezde doživeli su i četvrti poraz u TOP 16 fazi Evrolige, a ovoga puta od izabranika Dejana Radonjića bila je bolja favorizovana Barselona – 92:77 (27:21, 22:17, 21:21, 22:18).
Crveno-beli su se prilično hrabro suprostavili iskusnijem, ali i kvalitetnijem rivalu. Uvodni trenuci i vođstva od 6:4 i 9:7, obećavali su da bi Zvezda mogla da ravnopravno da se nosi sa izabranicima Ćavija Paskavla, što su gosti uspeli da učine samo tokom prve dve ćetvrtine.
Zvezda je donekle bila u igri i tokom treće deonice, gde je u par navrata spuštala prednost Barselone ispod dvocifrene, ali su u odučujućem kvartalu presudili zreliji napadi katalonskog velikana.
Beograđanima je tokom meča u nekoliko navrata vraćao izuzetno motivisani Jaka Blažič, koji je ujedno bio i najefikasniji igrač u gostujućem timu sa 13 postignutih poena.
Marjanović je vodio žestoke borbe sa Tomićem i utakmicu završio na granici svog dosadašnjeg proseka u elitnom košarkaškom takmičenju. Zvezdin div je ubacio 12 poena u koš rivala i sakupio osam lopti pod obručima.

  Verovatnu najbolju partiju u crveno-belom dresu odigrao je i Stefan Jović. Zvezdin reprezentativac je bio najkorisniji igrač u gostujućem timu, imao samo jedan promašaj iz igre (5/6), ubacio je 10 poena, zabeležio pet skokova i sakupio tri asistencije.
Izabranici Ćavija Paskavala su ravnomerno podelili poene. Najefikasniji igrač meča bio je Aleks Abrines sa 15 ubačenih poena, dok su Ante Tomić i Mario Hezonja postigli po 12.
Zvezdina odbrana ni ovoga puta nije bila na željenom nivou, što se donekle može smatrati i ključnim razlogom za ubedljiv poraz gostiju. Katalonci su samo deset puta išli na liniju penala, što govori da je bilo prostora za još grublju igru crveno-belih u defanzivi.

Ipak, na trenutke je bilo evidentno da izabranici Dejana Radonjića izlaze iz kratke krize igre u koju su zapali u poslednjih nekoliko nedelja, što će moći da potvrde već narednog četvrtka, kada u srpsku prestonicu stiže Alba

Read more »

Prosinečki: Nije mi Tole ukrao titulu, Partizan je bio bolji

Read more »

Šta se krčka u Partizanovoj kuhinji: Crno-beli grafit ili crno-beli dijamant?

Utakmica sa Metalcem u Valjevu bila je prva prilika da trener crno-belih Duško Vujošević ima sve najbitnije igrače na raspolaganju. Ekipa očigledno igra sve bolje, što potvrđuje niz od pet uzastopnih pobeda    

Read more »

Karanfil: Duško Vujošević kao Taško Načić u filmu Davitelj protiv davitelja (VIDEO)

Trofejni stručnjak košarkaškog kluba Partizan pojavio se u spotu popularne Grupe JNA za pesmu „Dajte gol“

Read more »

INTERVJU NEDELJOM – Nedeljko Kostić: Čovek koji ume da namiriše milione

Nikada se nije profesionalno bavio fudbalom, ali to mu nije nimalo zasmetalo da ostvari trenersku karijeru vrednu svakog poštovanja i uzgred se okiti laskavom titulom „srpskog Murinja“, kada su u pitanju mlađe kategorije. Profesionalni stručnjak je postao već u 24. godini, kada je u isto vreme bio trener, skaut i glavni administrativac nekada čuvene Galenike. U to vreme klub se takmičio u Srpskoj ligi, ali su zato sve njegove mlađe selekcije, počev od pionira, uzimale meru vršnjacima iz Partizana, Crvene zvezde, OFK Beograda...

     Oprobao se Nedeljko Kostić, popularni Kole, s velikim uspehom i kao šef struke nekadašnjeg smederevskog Sartida i gnjilanske Crvene zvezde, ali se 1998. vratio tamo gde se najbolje oseća – među razdragane klince koji upijaju svaku njegovu reč. I to ni manje ni više nego kao zamenik Vladice Kovačevića, tadašnjeg direktora Omladinske škole Partizana. Potom je 14 godina i sam vodio brigu o budućim nadama crno-belih i tokom tog perioda – zahvaljujući njegovom nepogrešivom osećaju da locira majstore koji su još u fudbalskim pelenama – Partizanova kasa je neprestano kipila.
Pre dve godine Kostić je svoje mesto ustupio legendarnom Moci Vukotiću i preuzeo brigu o skauting službi aktuelnog šampiona. Na početku razgovora Kole se prisetio ranog detinjstva i odrastanja u centru Beograda...
"Otac je bio vojno lice, rođen sam u Skoplju, ali sam u četvrtoj godini došao u Beograd. Odrastao sam na Slaviji, gde sam sa drugarima u ulici Svetozara Markovića, u kojoj mi je bio stan, svakoga dana igrao fudbal".
Sećate li se tačno koja je to bila godina?
"Naravno, bilo je to 1953".
Koliko je automobila bilo tada u Beogradu?
"Recimo da je na svakih 10 minuta prolazio po jedan automobil. Osim fudbala, mi deca smo voleli da se igramo i par-nepar, tako što smo pogađali poslednju cifru na registraciji tih automobila. A kako bismo ubrzali igru, spuštali smo se do Nemanjine ulice, gde je saobraćaj bio veći".

  Da li ste fucu igrali sa nekim od dečaka koji je kasnije postao poznat fudbaler?
"Na primer sa Žotom Antonijevićem koji je bio dve godine stariji od mene i učili smo u istoj školi, a solidan igrač dušanovačke Slobode postao je i Bane Mišić. Oni su prošli, dok smo mi ostali počeli da treniramo i odustali, valjda zbog nedostatka radnih navika, pošto se treniralo svaki dan. I mislim da smo možda pogrešili".
Gde ste propustili da napravite karijeru?
"U Partizanu sam počeo kao petlić, kod čika Popeskua, ali posle šest meseci sam odustao. Nisam bio nešto posebno borben, niti agresivan, ali sam bio dobar tehničar, znao sam lopte. Ipak, nešto kasnije sam igrao za Grafičar i Janko Lisjak, da bih u jednom trenutku doneo odluku da upišem trenerski kurs".

Da niste to učinili znajući da treneri ne moraju da trče i uklizavaju?
"A-ha-ha... Verovatno malo i zbog toga, ali uglavnom sam osetio kako imam dar za trenerski posao. A s obzirom da sam od anonimnog, nikakvog igrača, napravio takvu karijeru kao trener, znači da sam tada dobro sebe procenio".
Možete li za sebe zbog toga da kažete kako ste jedna verzija „srpskog Murinja“, jer ni slavni Portugalac nije igrao fudbal?
"Znate šta, ne volim kada se za nekoga kaže da nije igrao fudbal! Neko je igrao mali, neko veliki fudbal, neko s manjim, a neko sa većim uspehom. Na kraju krajeva, imate veliki broj igrača iz manjih beogradskih klubova koji su bili bolji od profesionalaca, ali takvo je vreme bilo i nisu se našli na glavnoj sceni".
U kom klubu ste započeli trenersku karijeru?
"Bilo je to u beogradskom Hajduku s Liona i tamo mi je mnogo pomogao Dule Brnović, čuveni trener s kojim sam zajedno išao na kurs. Hajduk u to vreme nije imao trenera omladinaca, pa sam na Duletovu preporuku dobio to mesto i radio godinu i po dana".
Šta ste učili na trenerskom kursu?
"Taj kurs je bio u rangu današnje A licence, posle čega sam morao da završim Višu trenersku školu, kod izuzetnog pedagoga, profesora Veljka Aleksića. Strog je bio, ali jedan od najboljih profesora uopšte na DIF-u".

Na koju temu ste diplomirali?
"Rad u pionirskoj i omladinskoj školi, a taj moj diplomski se i dan-danas upotrebljava. Baš nedavno sam se sa profesorom Aleksićem sreo na sahrani Ilije Pantelića i tom prilikom mi je rekao kako još uvek pamti taj moj rad kao jedan od boljih. Moram da kažem kako sam mnogo naučio od Bićeta Mladinića, na nekada čuvenom turniru pionira u Borovu, gde je on držao predavanja. Takođe, učio sam i od Ćele Vilotića, Šmita Nenkovića, Pere Ćosića, kao i od Miljana Miljanića".

I od zvezdaša ste učili zanat?
"Jesam, zašto da ne, mada je tu bilo znatno više partizanovaca".
Ko je presudno uticao na vaš trenerski put?
"Mladen Sarić, zemunska legenda u radu s mlađim kategorijama. Iako smo se viđali u kraju, upoznali smo se bolje na tim seminarima u Borovu i jednom prilikom, bila je 1971. godina, upitao me da li bih radio s decom u tadašnjem FK Galenika. I tako sam sa 24 godine postao trener-profesionalac".
Po čemu pamtite te dane?
"Evo, sad sam na kraju karijere i kada bolje razmislim moji najveći uspesi su ipak vezani za period rada u Galenici koja je s vremenom, zahvaljujući meni kao nosiocu, postala izuzetno cenjena omladinska škola. I to u rangu Partizana, Zvezde, OFK Beograda i ostalih, a naše omladinske i ostale selekcije bile su na kraju prvenstva često ispred njih. Možda je tajna uspeha i u tome što sam na vreme i prvi uvideo da moraju da se formiraju selekcije pretpetlića i petlića, kako bi se bezbolno izvršila smena generacija. Sećam se, ponedeljkom je dolazilo po 150 klinaca na probu, kada sam pažljivo birao one koji će ostati da treniraju. Na taj način sam oformio i omasovio Galenikinu omladinsku školu".
Navedite neka imena?
"Na primer, Zvonko Živković kojeg sam selektovao na početku moje trenerske karijere, onda Dragan Mance, Jovica Kolb, Maza Vasilijević, Miloš Bursać, a onda ovi mlađi poput Malbaše, Džodića, Milijaša"...
Verovatno ste posebno ponosni na „pronalazak“ Stevana Jovetića kojeg ste, navodno, pronašli za vreme odmora?
"Prvo moram da kažem kako sam za proteklih 16 godina u Partizanu jedanput ili dvaput koristio godišnji odmor. Čak ni slobodan dan! Fudbal je za mene veliko uživanje, uvek na prvom mestu i tako sam i situaciju u kući napravio, još mnogo pre dolaska u Humsku. Imao sam sreću da jedan od ta dva odmora koja sam koristio provedem na Zlatiboru, baš u vreme održavanja škole fudbala FS Srbije i Crne Gore, dole u Užicu. Deca su igrala na dva gola i nije mi trebalo mnogo da primetim Jovetića".
Da li je tačno kako je malo koji igrač u istoriji toliko odskakao kao kadet u odnosu na vršnjake, kao što je to bio slučaj sa Stevanom Jovetićem?
"Da, Jovetić je broj jedan, bar kada je Partizan u pitanju, dok je Ljajić odmah posle njega. Ovom prilikom moram da istaknem kako je Stefan Babović u kadetskom uzrastu bio jedan od najtalentovanijih igrača na ovim prostorima. Nažalost, ubrzano je nekako hitao napred i nije na kraju napravio karijeru kakvu je objektivno mogao".
Ko je najzaslužniji za dolazak Ljajića?
"Dobili smo Dušan Trbojević i ja dojavu od nekadašnjeg fudbalera Kurćubića koji je bio instruktor pri FS Zapadne Srbije".

Gde ste „upecali“ Nastasića?
"Na turniru „Pera Jocić“ u Novom Sadu, na čuvenoj Salajki, ali moram da priznam da mi je dojavu dao Šuljagić, koji je takođe bio instruktor u FS Zapadne Srbije. Odmah smo otišli u Valjevo Dragan Vulević iz naše komisije i ja i lako se dogovorili s Matijinim roditeljima".
Da li je istina da je Marković u Partizan došao tako što vas je njegov brat Filip zamolio da i Lazar s njim dođe u paketu?
"To je delimično tačno. Filip je 1994. godište, a Lazar je dve godine mlađi. Mi smo znali i za Lazara, međutim, kao petlić nije mogao da dođe u Beograd, pošto je bio veoma mlad. E tu je njihov otac presekao i objasnio da će majka doći u Beograd da živi s njima".
Dakle, Kiseli (nadimak oca braće Marković, prim. aut.) spasao je stvar?
"Tako je, a veliku ulogu je odigrao i moj kolega Dragan Vulević koji je bio prijatelj sa ocem braće Marković. Nama je najlakše za sve kada deca dođu s roditeljima, kao što je bio slučaj i sa Jovetićem, Ljajićem i Nastasićem".
Na koji način doživljavate aktuelnu situaciju u Partizanu?
"Mislim da su ljudi koji su vodili klub pravili neke greške i niko ne može da me ubedi da nije tako. Omladinska škola je stvarala igrače koji su kasnije prodavani, da bi ti dan-danas ostao dužan onima, na čelu sa mnom, koji su te igrače slali u prvi tim. A jedino od tih velikih transfera Mateja Kežman i Stefan Savić nisu iz naše škole. I zbog svega toga, mi bismo prvi trebali da budemo isplaćeni, umesto što nam se duguje"!
Imate li neke bonuse kada Partizan bogato proda nekog igrača?
"Ne. Mi iz omladinske škole samo imamo procenat od premija prvog tima koji je nekad iznosio 25, a danas je 10 odsto".
U KLADIONICI NE IGRAM PROTIV FUDBALA
Poznato je da ste veliki ljubitelj sportske kladionice. Uz pomoć kakve strategije pokušavate da dođete do dobitka?
"Klađenje za mene predstavlja sjajnu razonodu, na prvom mestu. Volim da pronađem četiri para, pet najviše, uplatim do 300 dinara i praktikujem samo da igram golove. Da li je 3+ ili 2+ prvo poluvreme, nebitno, samo mi je važno da ne idem protiv fudbala"!
NEMANJA MATIĆ JE OD ONIH ŠTO SE KASNIJE RAZVIJAJU

Kako se dogodilo da, posle Crvene zvezde, i vama promakne Nemanja Matić?
"Prvo da kažem kako je on u Zvezdi bio četiri godine, a kod nas samo nekoliko meseci. Nemanja je još kao petlić na jednom turniru proglašen za najboljeg igrača, već tada se videlo da je znalac, mada je bio malo neokretan. Pokušali smo da ga dovedemo, ali je on iz zvezdaške familije i to je presudilo. E, kada nije prošao u Zvezdi, ponudili su ga nama. Uprkos činjenici da nije hteo kod nas kada smo ga jurili, prihvatili smo ga. Međutim, nije ni kod nas igrao dovoljno dobro. Prvi nagoveštaj da je vrhunski igrač zabeležio je kao igrač Kolubare, da bi bum napravio u Slovačkoj. Jednostavno, ima igrača koji se kasnije razvijaju i to je nešto potpuno neobjašnjivo".

Read more »

Milan Mačvan: Vratio sam se u klub koji volim

Srpski košarkaš Milan Mačvan ove sezone vratio se u Partizan kao veliko pojačanje. Prethodno je crno-beli dres nosio u sezoni 2011/2012, a sada, kao i tada, jedan je od glavnih nosilaca igre srpskog šampiona.

O tome govori i titula najkorisnijeg igrača prve faze Evrokupa, Mačvan je u tom takmičenju odigrao šest mečeva i sakupio 26 indeksnih poena, ali se Partizan nije plasirao dalje.

 Njegovim, kao i povratkom Saše Pavlovića i oporavkom Dragana Milosavljevića, igra Partizana se poboljšala, ali još nije na potrebnom nivou.

“Veoma turbulenta sezona za Partizan. Roster se menja iz kola u kolo, u zavisnosti od pojačanja, povreda i svega, tako da se nadam da će se sve stabilizovati od nove godine.”

Mačvan ističe da je možda i dobro što se Partizan nije plasirsao u drugu fazu Evrokupa, jer bi bilo veoma teško igrati na dva fronta.

“U jednu ruku možda je i dobro što nismo prošli u drugu fazu Evrokupa. Sigurno sa ovim timom ne bismo mogli da napadnemo Evrokup i na taj način izborimo Evroligu, tako da sada sve snage možemo da usmerimo na dobar trening i izborimo plasman među četiri ekipe u Jadranskoj ligi, pokušamo da je osvojimo i obezebdimo mesto koje vodi u Evroligu.”

Srpski košarkaš smatra da je rano za kalkulacije u vezi sa tim kolliko bi pobeda bilo dovoljno za plasman među četiri najbolje ekipe u ABA ligi.

“Ima još mnogo da se igra, ove godine čak može da se desi da ekipa sa 12 poraza može da bude četvrta, s obzirom da od četvrtog do sedmog-osmog mesta ekipe su veoma izjednačene. Ne bih voleo da imamo 12 poraza, ali ako se uigramo i svi budu zdravi, mislim da je realno da sezonu završimo sa desetak. “

 I ove sezone crno-beli kubure sa povredama, povređen je Murić, Mačvan i Pavlović su po dva puta morali da pauziraju, Milosavljević se oporavio od povrede kolena koju je zadobio prošle sezone. 

“Najveći problem je to što nismo imali vremena da se uigramo, ja sam imao dve povrede, kao i Saša Pavlović. Milosavljević je u suštini tu bio najspremniji, vratio se posle teške povrede kolena, ali za sada dobro igra. Mislim da će sve biti OK kada budemo imali razmak od pet-šest dana između utakmica.”

Mačvan je rekao šta je za njega obeležilo 2014. godinu.

“Najbitnije je da mi je porodica zdrava, oženio sam se, vratio sam se u klub koji volim. A što se tiče Partizana, ovde sam kratko i tek očekujem dobre rezultate u 2015.”

Bez obzira na to što Partizan ne pruža partije koje se od srpskog šampiona očekuju, navijači ne prestaju da pružaju podršku i Pionir je pun na skoro svakom meču.

“Za mlađe igrače to može da bude pritisak, što se tiče nas iskusnijih, veći je motiv ako je puna hala i lakše je da se igra. Pozvao bih navijače da budu uz nas i u novoj godini, verujem da ćemo na kraju imati važnu ulogu kada bude došla raspodela trofeja.”
Mladi igrači u Partizanu sve više dobijaju priliku koju koriste na pravi način, ali njihovo vreme tek dolazi.

"Mađi igrači su dobili veću minutažu i prostora za igru nego što su mogli da slute u ovom trenutku. Mislim da su dovoljno pametni da razumeju kakva je situacija. Vidi se da uvek pružaju maksimum. Niko ne može da im zameri na želji, a sa iskustvom će doći i mnogo bolje partije koje verujem da oni mogu da pruže. Nedavno sam čuo zanimljivo poređenje Vanje Marinkovića i Ripa Hamiltona. Imaju sličan stil, igraju bez driblinga, oslanjaju se na šut. Verujem da on može u tom nekom pravcu da se razvije."

Mačvan sa 25 godina ima veliko iskustvo, a on i drugi stariji igrači pomažu mlađima da napreduju i izbore se sa pritiskom.

“Ja se osećam mlado. Tu sam da pomognem. Sad kada pogledam da sam od nekih igrača stariji sedam-osam godina, oni još nisu ni izašli iz puberteta, a treba da igraju neke važne utakmice, da shvate koliki je pritisak i koliko je teško igrati za Partizan i da osvajaju trofeje. Tako da ćemo im Saša, Tepa, Gagi, Luka i ja pomoći da se razviju na pravi način.”

Mačvan želi da igra u klubovima koji imaju najveće ambicije, tako da Partizan neće tek tako napustiti.

“Neću ni za jedan drugi klub potpisati samo da bi se reklo da sam otišao, da sam igrao u inostranstvu za neke bezveze timove koji nemaju ambicije. Ostvario sam se, dovoljno sam zaradio da ne moram da žurim. Ili ću igrati iz zadovoljstva, ili ću igrati za neki tim koji ima visoke ambicije da osvaja trofeje.”


Mačvan ističe da ga stalno pitaju o reprezentaciji, ne želi na taj način da se nameće, ali da će se odazvati pozivu ukoliko ga bude zaslužio.

“Samim povratkom u Partizan jedna od želja mi je i da se vratim u reprezentaciju. Stalno me pitaju o reprezentciji, stvarno ne želim na taj način da se namećem, da ljudi pomisle da se sam guram. Voleo bih da igram ako budem zaslužio, ako ne budem, ima ko hoće. Na kraju krajeva, tim koji dobija se ne menja, toga svi treba da budu svesni. Selektor Đorđević je sa reprezentacijom ostvario ogroman rezultat, razumeću i ako budem i ako ne budem bio pozvan.”

Nedavno je Mačvan otvorio svoj zvanični sajt, a prepustio je da se time bave drugi ljudi.

“Neki ljudi iz Italije su došli na tu ideju, čovek koji je radio za Fortitudo, na tu ideju su došli u dogovoru sa mojim agentom, ja sam se složio. Nemam nikakve obaveze prema sajtu, oni vode računa o tome, oni znaju ideje, ja ih ne znam

Read more »

Husref Musemić

Selo Janja, koje se nalazi u neposrednoj blizini Bijeljine, proslavili su svojim golgeterskim radovima Savo Milošević i Dragan Mićić Ćićmi, ali je mlađim ljubiteljima fudbala manje poznato da je rođeni Janjanin i Husref Musemić, legendarni centarfor Crvene zvezde. Majstor za postizanje golova glavom, posle šest godina provedenih u dresu Sarajeva i osvajanja šampionske titule u sezoni 1984/85, uz veliku medijsku pompu prešao je na Marakanu...  

Read more »

Marko Perović: Zvezda je izgubila kult velikog kluba!

Krenuo je Marko Perović iz rodnog Leskovca i Dubočice dobro utabanim stazama svojih prethodnika, cenjenih prvoligaških igrača i posle četvorogodišnjeg dokazivanja u redovima novosadske Vojvodine 1994. zadužio dres Crvene zvezde. Bilo je to u vreme kada su zbog sankcija naši klubovi fudbal „igrali između sebe“, ali je odmah po „dizanju rampe“ stasiti vezista u velikom stilu nadoknadio odsustvo sa evropske scene. U periodu od 1995, kada je napustio Marakanu, pa do 2007. kada je okačio kopačke

Read more »

Aleksandar Stanojević, intervju

Koračali su Humskom 1 poznatiji, trofejniji i priznatiji treneri od Aleksandra Stanojevića, ali malo čiji tragovi su ostali tako duboko urezani u fudbalsku istoriju crno-belih i, još više, pamćenje Grobara. Ni bolna eliminacija od poluamaterskog Šamroka nije mogla da potre spasavanje praktično izgubljene titule 2010. godine, njenu odbranu i uparivanje s trofejom Kup Srbije sledeće sezone, plasman u Ligu šampiona kada joj se ni najveći maštari s te strane Topčiderskog brda nisu nadali i torturu nad Crvenom zvezdom u večitim derbijima.

Stanojević je navijače “parnog valjka“ zadužio i samoubilačko hrabrim dizanjem glasa protiv predsedničke diktature Dragana Đurića i njegovih političko-tajkunsko-menadžerskih mentora, što je bio početak kraja “partizanske“ odiseje najmlađeg stručnjaka na klupi prvog tima u analima Partizana.

Read more »